Da li ste ikada gledali ronioce kako nestaju ispod površine i pomislili: „Voleo bih da probam, ali ne znam odakle da počnem“?
Dobra vest je da za prvi susret sa ronjenjem nije potrebno prethodno iskustvo. Uz odgovarajuću obuku i nadzor instruktora, ronjenje možete upoznavati postepeno, od prvog disanja kroz regulator u kontrolisanim uslovima do samostalnih zarona nakon završene obuke.
U ovom vodiču objasnićemo kako početi sa ronjenjem, šta vas očekuje na prvom zaronu, koja oprema se koristi, kako izgleda kurs i šta je potrebno da biste postali sertifikovani ronilac.
Da li svako može da nauči da roni?
Za rekreativno ronjenje ne morate biti profesionalni sportista niti izuzetno dobar plivač. Potrebno je da se osećate dovoljno sigurno u vodi, budete zdravstveno sposobni za ronjenje i prođete odgovarajuću obuku.
Pre početka obuke uobičajeno je popunjavanje medicinskog upitnika. Određena zdravstvena stanja mogu zahtevati konsultaciju i odobrenje lekara pre ronjenja. Zato je važno da instruktoru pružite tačne informacije o svom zdravstvenom stanju.
Ako nikada ranije niste ronili, to nije prepreka. Početni ronilački programi upravo su namenjeni ljudima bez prethodnog iskustva.
Najlakši način da počnete: probno ronjenje
Ako još niste sigurni da li želite da upišete kurs, probno ronjenje je odličan prvi korak.
Ne morate odmah da kupujete opremu niti da se obavezujete na kompletan kurs. Cilj je da u kontrolisanim uslovima upoznate osnovnu opremu i prvi put iskusite disanje pod vodom.
Pre ulaska u vodu instruktor će vam objasniti osnovne principe ronjenja, korišćenje opreme, komunikaciju pod vodom i pravila kojih treba da se pridržavate.
Zatim sledi ono zbog čega ste došli: prvi zaron.
Prvih nekoliko trenutaka može delovati neobično. Dišete, ali ste potpuno ispod vode. Nakon što se naviknete na regulator i opremu, počinjete da primećujete nešto sasvim drugo: tišinu, sporije pokrete i osećaj bestežinskog stanja.
Za mnoge ronioce upravo je taj trenutak bio početak dugogodišnje ljubavi prema ronjenju.
Želite da probate? Prijavite se za probno ronjenje sa Tec SideMount Diving timom i napravite svoj prvi korak u podvodni svet.
Kako izgleda prvi zaron?
Prvi zaron nije zamišljen tako da vas instruktor odmah odvede u veliku dubinu. Naprotiv, cilj je da se postepeno upoznate sa novim okruženjem i steknete sigurnost.
Pre zarona prolazite kroz nekoliko osnovnih stvari:
- kako se diše kroz regulator
- kako se pravilno koristi maska
- kako se izjednačava pritisak u ušima
- kako se komunicira pod vodom
- kako se kontroliše položaj tela
- šta treba uraditi ako vam nešto zasmeta
- kako instruktoru signalizirati da je sve u redu
Jedna od najvažnijih stvari koju početnici uče jeste izjednačavanje pritiska u ušima. Sa povećanjem dubine raste pritisak, pa je potrebno pravovremeno izjednačavati pritisak u srednjem uhu. DAN preporučuje da se to radi rano i često, bez čekanja da se pojavi bol. (Divers Alert Network)
Ako osetite bol ili ne možete da izjednačite pritisak, ne treba forsirati spuštanje. Instruktor će vas naučiti kako pravilno da reagujete.
Šta ako se plašim disanja pod vodom?
Ovo je jedno od najčešćih pitanja početnika.
Disanje kroz regulator u početku jednostavno nije osećaj na koji je vaše telo naviklo. Zato se prve vežbe izvode u kontrolisanim uslovima i uz instruktora.
Vrlo brzo shvatite da kroz regulator možete normalno da dišete.
Važno je da budete opušteni, dišete normalno i pratite instrukcije. Ne pokušavajte da „štedite“ vazduh zadržavanjem daha. Pravilno i kontinuirano disanje jedno je od osnovnih pravila scuba ronjenja.
Niko ne očekuje da se prvih nekoliko minuta ponašate kao iskusan ronilac. Upravo zato postoji obuka.
Da li morate znati dobro da plivate?
Potrebno je da imate osnovne plivačke sposobnosti i da se osećate sigurno u vodi, ali ne morate biti posebno brz ili tehnički napredan plivač.
Tačni zahtevi zavise od ronilačke organizacije i programa koji pohađate.
Kao ilustracija, PADI za završetak svog Open Water Diver programa zahteva da kandidat može da prepliva 200 metara bez pomagala ili 300 metara sa maskom, perajima i disaljkom, kao i da se održava na vodi 10 minuta. Nema vremenskog ograničenja za test plivanja. (padi.com)
Kod Tec SideMount Diving obuke instruktor će vas pre prijave upoznati sa konkretnim zahtevima programa koji želite da pohađate.
Koja oprema vam je potrebna za ronjenje?
Kada prvi put vidite kompletnu ronilačku opremu, može izgledati komplikovano. U praksi svaki deo ima vrlo jasnu funkciju, a tokom obuke naučićete kako se oprema sastavlja, proverava i koristi.
Osnovna scuba oprema obično obuhvata:
- Masku, koja omogućava da jasno vidite pod vodom
- Peraja, koja omogućavaju efikasnije kretanje
- Ronilačko odelo, koje pruža termičku zaštitu
- BCD, odnosno kompenzator plovnosti kojim kontrolišete plovnost
- Regulator, preko kojeg dišete vazduh iz boce
- Ronilačku bocu, u kojoj se nalazi komprimovani gas za disanje
- Manometar, koji pokazuje koliko gasa imate u boci
- Tegove, koji pomažu pri postizanju odgovarajuće plovnosti
- Ronilački računar, koji prati ključne parametre zarona
Ne morate odmah kupovati komplet opreme. Za početnika je mnogo važnije da prvo stekne iskustvo i razume šta mu odgovara. Čak i PADI u svom vodiču naglašava da ne postoji univerzalno „najbolja“ oprema, već oprema koja najbolje odgovara konkretnom roniocu, uslovima, veličini i budžetu. (padi.com)
Sledeći korak: Open Water Diver kurs
Ako ste nakon probnog ronjenja shvatili da želite da nastavite, sledeći korak je Open Water Diver kurs.
To je početni sertifikacioni nivo koji vas od osobe koja prvi put diše pod vodom vodi do obučenog rekreativnog ronioca.
Kod Tec SideMount Diving škole možete završiti PDA Open Water Diver kurs, namenjen početnicima bez prethodnog ronilačkog iskustva.
Nakon uspešno završenog PDA Open Water Diver kursa, možete samostalno da planirate i izvodite rekreativne zarone sa drugim odgovarajuće sertifikovanim roniocima do maksimalne dubine od 18 metara, u okviru svog nivoa obuke i iskustva.
Šta ćete naučiti na početnom kursu?
Kurs nije samo nekoliko zarona. Cilj je da razumete šta radite pod vodom i zbog čega.
Obuka zato kombinuje teoriju i praktičan rad.
Učićete, između ostalog:
- kako funkcioniše ronilačka oprema
- kako pripremiti i proveriti opremu
- kako pravilno disati pod vodom
- kako kontrolisati plovnost
- kako izjednačavati pritisak
- kako komunicirati sa drugim roniocima
- kako planirati zaron
- kako pratiti količinu preostalog gasa
- kako reagovati u različitim situacijama pod vodom
- kako bezbedno izvesti zaron i izron
Kod standardnih Open Water programa obuka se uglavnom deli na teorijski deo, vežbe u bazenu ili kontrolisanoj vodi i zarone na otvorenoj vodi. (padi.com)
Koliko duboko može da roni početnik?
Dubina zavisi od nivoa sertifikacije.
Nakon završenog PDA Open Water Diver kursa maksimalna dubina je 18 metara.
To je više nego dovoljno da istražite veliki broj zanimljivih ronilačkih lokacija.
Važno je razumeti da cilj ronjenja nije samo otići što dublje. Dublje ne znači automatski i bolje.
Kako budete sticali iskustvo, možete nastaviti obuku kroz Advanced Open Water Diver, Rescue Diver, Divemaster i druge specijalističke programe.
Da li je ronjenje bezbedno?
Scuba ronjenje zahteva poštovanje pravila, kvalitetnu obuku i odgovorno ponašanje.
Zbog toga se na kursu ne uči samo kako da budete pod vodom, već i kako da prepoznate problem pre nego što postane ozbiljan.
Posebna pažnja posvećuje se planiranju zarona, kontroli plovnosti, komunikaciji sa partnerom, praćenju dubine i vremena, kao i količine preostalog gasa. Divers Alert Network posebno ističe pravilno upravljanje zalihom gasa kao važan element bezbednog ronjenja. (Divers Alert Network)
Upravo zato prvi zaron ne treba pokušavati samostalno ili samo na osnovu video-snimaka i tekstova sa interneta. Obuka i direktan nadzor kvalifikovanog instruktora su ključni. (padi.com)
Da li je potrebna lekarska potvrda?
Pre početka ronilačke obuke popunjava se zdravstveni upitnik.
Svrha nije da se ljudi nepotrebno isključe iz ronjenja, već da se utvrdi postoji li zdravstveno stanje koje zahteva dodatnu procenu lekara.
U međunarodno korišćenom Diver Medical Participant Questionnaire obrascu navodi se da određena stanja povezana sa srcem, plućima, disanjem, neurološkim problemima i drugim zdravstvenim faktorima mogu zahtevati lekarsku procenu pre ronjenja. (padi.com)
Ako imate zdravstveno stanje ili koristite terapiju koja bi mogla biti relevantna za ronjenje, razgovarajte sa lekarom koji poznaje ronilačku medicinu pre početka obuke.
Koliko košta početak bavljenja ronjenjem?
Cena zavisi od kursa, lokacije, broja zarona, opreme koja je uključena i drugih faktora.
Zbog toga početniku savetujemo da prvo razmišlja o obuci, a tek zatim o kupovini opreme.
Nema potrebe da pre prvog zarona kupujete bocu, regulator, BCD i ronilački računar.
Mnogo bolji redosled je:
- Probajte ronjenje.
- Završite početni kurs.
- Napravite nekoliko zarona.
- Upoznajte različite tipove opreme.
- Razgovarajte sa instruktorom.
- Tek tada počnite da kupujete svoju opremu.
Na taj način ćete mnogo bolje znati šta vam odgovara i izbeći kupovinu opreme koju ćete kasnije želeti da menjate.
Šta dolazi nakon prvog sertifikata?
Dobijanje Open Water Diver sertifikata nije kraj obuke. Zapravo, tada ronjenje tek počinje.
Nakon osnovnog kursa najvažnije je da ronite.
Svaki novi zaron donosi više iskustva, bolju kontrolu plovnosti, manju potrošnju vazduha i više sigurnosti pod vodom.
Kada steknete dovoljno iskustva, možete nastaviti sa naprednijim programima:
Open Water Diver → Advanced Open Water Diver → Rescue Diver → Master Scuba Diver → Divemaster → Instructor
Ne morate, naravno, postati profesionalni ronilac. Možete jednostavno nastaviti da ronite rekreativno, učestvujete u vikend akcijama i putujete na ronilačke ekskurzije.
Najvažnije je da nastavite da stičete iskustvo.
Gde možete da ronite nakon kursa?
Jedna od najvećih prednosti ronjenja jeste što vam otvara potpuno novi način putovanja.
Jezera, reke, more, olupine, grebeni i druge podvodne lokacije koje ste ranije posmatrali samo sa površine postaju mesta koja možete da istražujete.
Tec SideMount Diving organizuje vikend ronilačke akcije i ronilačke ekskurzije na različitim lokacijama, što je odličan način da nakon kursa nastavite da stičete iskustvo uz druge ronioce.
Najčešća pitanja početnika
Da li je teško disati pod vodom?
Ne. Regulator je napravljen tako da vam omogućava normalno disanje iz ronilačke boce. Potrebno je samo malo vremena da se naviknete na osećaj disanja pod vodom.
Šta ako mi uđe voda u masku?
To je jedna od osnovnih veština koje ćete naučiti tokom obuke. Voda iz maske može da se izbaci dok ste i dalje pod vodom.
Šta ako me zabole uši?
Ne nastavljate da se spuštate. Zaustavljate spuštanje i izjednačavate pritisak. Ako ne možete da ga izjednačite, vraćate se malo ka površini ili prekidate zaron. Bol nikada ne treba ignorisati ili „istrpeti“. (Divers Alert Network)
Da li mogu da ronim ako nosim naočare?
Da. Postoje ronilačke maske sa korektivnim staklima, a određeni ronioci koriste i kontaktna sočiva.
Da li moram da kupim svoju opremu?
Ne za početak. Prvo naučite da ronite i upoznajte različitu opremu. Kasnije možete postepeno sastavljati sopstveni komplet.
Da li mogu odmah da ronim na 30 ili 40 metara?
Ne. Maksimalna dubina zavisi od vaše obuke i sertifikacije. Kao PDA Open Water Diver obučeni ste za zarone do maksimalno 18 metara. Za veće dubine potrebna je dodatna obuka.
Vaš prvi korak je mnogo jednostavniji nego što mislite
Ako vas podvodni svet privlači, ne morate odmah razmišljati o sertifikatima, skupoj opremi ili dubokim zaronima.
Počnite jednostavno.
Napravite prvi zaron.
Probno ronjenje vam omogućava da u sigurnom okruženju, uz instruktora, prvi put stavite masku i regulator, zaronite ispod površine i otkrijete kako zaista izgleda disati pod vodom.
A ako vam se dopadne, sledeći korak već znate.
Spremni za svoj prvi zaron?
Pridružite se Tec SideMount Diving školi ronjenja i otkrijte podvodni svet uz podršku iskusnih instruktora.
